Nakon višegodišnjeg rada na ovom projetku, beogradski izdavač Everest Media, koji nas je pre nekih godinu dana zaintrigirao Katilom, objavio je dugo iščekivanu zbirku Nekronomikon, možda definitivnu kolekciju radova jednog od najvećih horor pisaca svih vremena
Možda bi neko pomislio da je Nekronomikon zastareo i prevaziđen, naročito kada se u obzir uzme da je žanr strave i užasa odavno nadmašio Lavkrafta u smislu plastičnog opisivanja gadosti koje ljudi jedni drugima nanose. Mogla bi se i izneti pretpostavka da je međuljudski užas daleko strašniji od Lavkraftovog onostranog. Međutim, oba gledišta bila bi netačna.
Iako pisan početkom prošlog veka, Nekronomikon – bolje reći priče iz kojeg se ovo izdanje sastoji – i dalje je i te kako aktuelan, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što je Hauard Filip Lavkraft svojim radom nadahnuo mnoge potonje stvaraoce i tako ostavio znatnog uticaja na savremenu popularnu kulturu. Štaviše, može se čak i tvrditi da je Lavkraftova proza spona između 19. i 20. veka, dok su njegovi naslednici – bilo pisci, sineasti ili tvorci video-igara – spona 20. sa 21. vekom.
Dalji dokaz svežine i aktuelnosti Lavkraftovog pisanja ogleda se i u tome što je ove godine u SAD i Velikoj Britaniji objavljeno izdanje njegovih sabranih dela u jednom tomu. Čitateljska potreba za Lavkraftom, dakle, postoji.
Možemo se pitati zašto je tako. Možemo odnekud tražiti odgovor na nepoznanicu koja glasi: otkud nam potreba da budemo uplašeni? Taj odgovor se može pronaći upravo među stranicama Nekronomikona. Strah je već tu, već postoji. Život sam po sebi izaziva strah. Postojanje porađa užas. Strah je biološki mehanizam koji nas tera da preživimo. Po svaku cenu.
Lavkraft svojim pisanjem daje oblik skrivenim strahovima koji nas prate od praiskona. Iako tako nazvan, Nekronomikon se ne bavi smrću već – upravo suprotno – životom. Lavkraftovi pramitološki užasi, potpuno nezainteresovani za čovekovo bitisanje, oslikavaju sumanuti život koji ne haje za probleme i nedaće sitnog i pojedinačnog ljudskog bića, već neumoljivo i nepokolebljivo ide svojim tokom, lišavajući nas vremenom i iluzije da svoj usud držimo u sopstvenim rukama.
Priređivač Nekronomikona Dejan Ognjanović, filmski kritičar i publicista, između ostalog, postarao se da srpskom čitalaštvu predoči vrhunski izbor iz Lavkraftovog stvaralaštva, kao i da napomenama i propratnim tekstovima olakša čitaocu sagledavanje Lavkraftovog života i dela.
Ovo izdanje ispravlja mnogobrojne greške u prevodu i transkripciji već decenijama prisutne na srpskohrvatskom jezičkom području – i te ispravke u komentarima objašnjava čitaocu – te se Nekronomikon može posmatrati i kao projekat čiji cilj nije samo puka zabava, već i obračun sa višedecenijskim zabludama, kao i obrazovanje čitalaca.
Dalje treba naglasiti da se priređivač tokom rada na Nekronomikonu savetovao s najvećim svetskim stručnjacima za Lavkraftovo stvaralaštvo, što ga je vodilo i do Sjedinjenih Američkih Država, te tako ovo izdanje obiluje esejima i komentarima koji se nigde drugde ne mogu naći i predstavlja veličanstven (možda definitivan) osvrt na jedno od izvorišta savremene popularne kulture.
Nekronomikon, bogato ilustrovan nadahnutim radovima Nikole Vitkovića, sa grafičkog i dizajnerskog stanovišta je besprekoran paket, kakav nije viđen na prostorima bivše Jugoslavije, čak ni kada je reč o mnogo ekskluzivnijim projektima. Pomenućemo samo da je hartija na kojoj je knjiga štampana posebno naručena iz inostranstva. Izdavač Everest Media nije štedeo ni truda ni rada da ovaj naslov po svemu odgovara ediciji u kojoj se našao – Vrhunci fantastike.
Na kraju, Nekronomikon nije knjiga namenjena samo poklonicima žanrovske literature. Ovo je beskompromisni tom izabranih dela čoveka čije je kreativno zaveštanje oblikovalo značajan deo onoga što se popularno zove „opšta kultura“ i kao takvo valjalo bi da se nađe u svakoj biblioteci, bila ona javna ili privatna. Nemojte da vas užas zatekne nepripremljene. Obavestite se na vreme. Ghoul fhtagn!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 20.01.2009. 10.11.34
svaka čast! proveriće se :)
-
Kunac (gost)
| 20.01.2009. 11.00.00
"Možda bi neko pomislio da je Nekronomikon zastareo i prevaziđen, naročito kada se u obzir uzme da je žanr strave i užasa odavno nadmašio Lavkrafta u smislu plastičnog opisivanja gadosti koje ljudi jedni drugima nanose."
Овај део текста је једини 100% тачан. Штета што после следи наставак...
;)
Лавкрафт је давно превазиђена реликвија која данас може да узбуди само залуђенике и оне који су остали "заглављени у временској капсули". Његов сувопарни стил ће тешко задржати пажњу савременог читаоца, а онима који размишљају да пазаре Некрономикон а нису раније читали овог писца саветујем да прво прелистају књигу и виде да ли им овај застарели начин писања уопште пасује.
-
Alex (gost)
| 20.01.2009. 15.03.36
Lavkraft je odličan pisac.
Voleti horor i fantastiku a smatrati njega prevaziđenim je isto što i voleti krimi-detektivsku literaturu a ignorisati Dojla i Holmsa.
-
Ghoul (gost)
| 20.01.2009. 15.10.54
Evo nekih od "zaluđenika zaglavljenih u vremenskoj kapsuli" koji nisu blagovremeno bili upozoreni da je Lavkraft "davno prevaziđena relikvija", pa su, jadni, neupućeni, odavali omaže ovom piscu kroz brojna svoja dela i kroz učešće u antologijama posvećenim lavkraftovskim pričama.
Mislim da ne morate da budete veliki "zaluđenik" za polje fantastike i horora pa da prepoznate imena većine ovih ovde zaluđenika:
Fric Lajber, Remzi Kempbel, T.E.D. Klajn, Alan Mur, Grant Morison, Fred Čepel, Dejvid Konvej, Brajan Hodž, Tomas Ligoti, Kim Njumen, Brajan Stejblford, Kolin Vilson, Majkl Maršal Smit, Nil Gejmen, Popi Z. Brajt, Gehen Vilson, Brus Sterling, Džin Volf, Harlan Elison, Džon Pelan, Ketrin Kiernan, Tim Lebon, Karl Edvard Vagner, Filip Hoze Farmer, Čajna Mjevil, Ričard Lejmon, Edvard Li, Stiv Rasnik Tem, Mark Čadburn, i mnogi drugi.
Vredi pomenuti još neke umetnike iz drugih medija koji su ostali neobavešteni koliko je Lavkraft passe, pa su se, blentavi, inspirisali njegovim delima: slikar H. R. Giger, reditelji-zamlate kakvi su Rodžer Korman, Džon Karpenter, Den O’Benon, Stjuart Gordon, Sem Reimi, Brajan Juzna i drugi, zatim crtači i scenaristi stripova kao što su Ričard Korben, Berni Rajtson, Adolfo Brećia, Filip Druje, Džon Koultart, Majk Minjola, Alan Mur i Grant Morison (sve levak do levaka!), itd.
-
kunac (gost)
| 20.01.2009. 17.50.29
Neko se izgleda nešto prebacio. Ja sam Lavkrafta, na primer, čitao još u ranijim razredima srednje škole (na originalu, naravno) i dobro znam da čovek ume da piše - i to odlično. On mi je (uz Poa i još neke) bio osnova, klasika, ali sam u međuvremenu nastavio da otkrivama (savremenije) pisce i produžio dalje. Nikada ne bih, na primer, sporio njegov uticaj na savremeni horor. Ali ostaje činjenica da njegov opus nikada neće biti interesantan širim masama - danas čak i manje nego ranije. O njemu i njegovim uticajima se više priča nego što se čitaju njegova dela. Slično važi i za Dojla. Obojica su napravili značajan uticaj, zadužili žanr/ove, ali su njihova dela vremenom postala previše anahrona za većinu čitalaca. Čak i dosadna. Neću da generalizujem, ali to je moje iskustvo. Zato su i najbolje ekranizacija Lavkrafta one koje njegov pisanija uzimaju samo kao početnu inspiraciju, a onda stvaraju svoj vlastiti umetnički svet(Rodžer Korman, Džon Karpenter, Den O’Benon, Stjuart Gordon, Sem Reimi, Brajan Juzna...).
-
nightflier (gost)
| 20.01.2009. 22.55.33
Hm, trudim se da prilikom pisanja svakog prikaza zanemarim svoje naklonosti i da pokušam da sagledam delo sa nekog potpuno drugačijeg stanovišta. Nešto i ne volim preterano Lavkraftova dela, ali mislim da nisam preterao u oceni njegove aktuelnosti. Tokom prošle godine objavljeno je nekoliko zbirki Lavkraftove proze (govorim o američkom tržištu), dok broj poklonika "prerađenog" Lavkrafta (Call of Chthulu RPG, na primer) sve više raste. Uticaj Lavkraftove ideje preliva se i na druge žanrove fantastike. Recimo, primećujem tendencija izvesnog udaljavanja od tolkinovske tradicije i kretanja ka Hauardu, Lavkraftu i Smitu.
-
Witcher (gost)
| 21.01.2009. 03.29.14
Call of Cthulhu: Dark Corners of the Earth - igra za PC, XBOX radjena po Lovecraftu.
-
Mjetal (gost)
| 21.01.2009. 21.15.12
će pobjediti!
-
third r'lyeh (gost)
| 23.01.2009. 15.02.26
sjajan izbor prica, fenomenalne ilustracije, odlicna oprema.jedno od najgeekovskijih (u najboljem smislu reci)i najluksuznijih izdanja lavkrafta ikad !
-
Unohana Retsu (gost)
| 31.05.2011. 17.17.06
Knjiga me nije oduševila..Volim horor i fantastiku ali Lavkraftove priče su mi bile nedovoljno zanimljive dok na primer knjiga Gormengast od Mervina Pika ostavila je snažan utisak na mene kao i Utkani svet od Klajv Barkera.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.